Safolk

 

Zašto Safolk (engleski tip):

• idealna terminalna rasa (za meleženje), odlične konverzije i izuzetno krupnog trupa;

• odlična prilagodljivost na razne uslove gajenja ali daje najbolji odgovor u intenzivnom držanju;

• Safolk jagnjad rastu brže nego jagnjad bilo koje druge rase!!!

 

 

CILj KORIŠĆENjA OVE RASE U CENTRU:

obezbeđuje najbrži prirast i izuzetnu konformaciju trupa u svim kombinacijama meleženja, odlična konverzija hrane.

 

Safolk rasa ovaca, na žalost, sporo se probija na naše tržište i još nije našla čvrsto tlo kod naših farmama ali postepeno osvaja. Razlog, sa jedne strane, jeste predrasude u vezi "crnih ovaca" koja je povukla negativno obeležje slabije tovnosti od strane cigaje ovaca, ali je, u osnovi, generalno nepoznavanje superiornosti rasnih osobina ove rase od strane odgajivača, nemogućnost nabavke u većim količinama (udaljenost V. Britanije kao izvora elitne genetike za ovu rasu) i izbegavanje meleženja usled programa subvencionisanja čiste rase. Takođe, problem je neprilagođenost tržišta za ovce/jaganjce velikog formata - jaganjci su eksplozivnog porasta, izuzetno mišićavog trupa, sa primercima koji postižu 50 kg meseci već sa 3 meseca. Iskustva nam kazuju da klaničari, nakon prvog iskustva obrade trupa, redovno se vraćaju se kod safolk odgajivača.

Bilo kako bilo, ova rasa se smatra standardom za tovnu rasu, odnosno, smatra se najpoželjnijom terminalnom rasom na svetu.

Kao ovca u čistoj rasi traži profesionalnog odgajivača, otvoren prostor, obilje zelene hrane, pažnju na jagnjenju (melezimo ih samo sa ovcama krupnog okvira), ali sve to višestruko vraća. 

 

Istorija Safolk rase ovaca

Safolk je evoluirao parenjem sa Norfolk Horn ovcom i Sautdaun ovnom. Ove ovce su poznate kao Sautdaun Norfolks, ili pod lokalnim imenom "Crno lice."

Prvi put su registrovane 1797. godine kada je u svom "Opštem pregledu poljoprivrede u zemlji Safolka" Artur Mlađi izjavio: "Ovo bi trebalo da se zove Safolk rasa, ovčetina ima vrhunsku teksturu, ukus, količinu i boju mesa."

Prva Safolk ovca prikazana je na izložbi u Safolku 1859. Prva matična knjiga objavljena je 1887. godine. Ona je obuhvatala 46 stada, između 50 i 1.100 ovaca, u proseku sa 314 ovaca. Najstarije stado zasnovano je 1810. godine.

Safolk se razvio u okviru rotacionog sistema zemljoradnje u istočnoj Engleskoj, oslanjajući se na prehranu travom ili detelinom u leto. Posle odbijanja, ovce su mogle da se puste na slane močvare i strništa. Šveđani su ih hranili repom koju su pasle u zimu za vreme vrlo intenzivnog sistema rada na vlažnom području. Jagnjenje je bilo u februaru ili martu na livadama koje su bile oivičene plotom ili na otvorenom prostoru okruženim pletenom ogradom.

Rasa se brzo širila, a prvo stado je preneto u Irsku 1891., potom u Škotsku 1895. i u Vels 1901. godine. Od najranijih dana ovce su se izvozile širom sveta, u Austriju, Francusku, Nemačku, Švajcarsu, Rusiju, Severnu i Južnu Ameriku i Britanske kolonije.

Prvobitno poznata kao ,,proizvođač ovčetineʼʼ, rasa se razvila tokom godina kako bi odgovarala zahtevima potrošača. Safolk se sada može naći u celom svetu u zemljama gde se proizvodi ovčetina. One su priznate kao vodeća terminalna rasa (mužijak se koristi za dobijanje jaganjaca radi proizvodnje mesa) na Britanskom ostrvu. U Sjedinjenim Državama, oni su daleko najpopularnija čista rasa ovaca i čini više od pedeset procenata čistokrvnih ovaca koje su registrovane.

Izuzetne osobine:

Adaptacija	Za sva okruženja. rasa ostvaruje uspeh u vlažnim uslovima sa svojim teškim crnim nogama, ima imunitet na bolest papaka/šepavost. Safolk su takođe izvanredni u suvim oblastima u kojima visoko plodni ovnovi dobro rade čak i u vrelim letnjim uslovima.
Otpornost na parazite	Čvrsta konstitucija im omogućava visoku otpornost na unutrašnje parazite
Plodnost	Zbog ogromnog libida i velikoj interesovanosti ovna za ovce, potreban broj ovnova za prilod može se smanjiti Više jaganjaca se može odlučiti u kraćem vremenskom periodu Manji broj potrebnih ovnova, veća ušteda vremena i novca na pripremu mužjaka Safolk ovnovi nisu poznati samo kao vrlo aktivni, već i po dugovečnosti, čime se potreba za remontom svodi na minimum
Lakoća jagnjenja	Jagnjad se rađa sa uskim glavama i ramenim pojasom, jaki su na rođenju, što smanjuje probleme jagnjenja, uginuća i potrebno vreme za nadzor vlasnika
Idealna ukrštanja	Safolk ovnovi su idealni za ukrštanje sa merino ovcama, a podjednako i za dalje ukrštanje sa F1 generacijom.
Ranostasnost	Pod povoljnim uslovima Safolk jagnjad zreli su za tržište već sa 9-12 nedelja, ili može da se čeka određena masa bez gubitka na kvalitetu
Kvalitet trupa	Trup Safolk jagnjeta je puno željenog, "posnog" mesa, fine teksture, izvanrednog ukusa, meso koje sadrži najveći procenat mesa bez masti. U uporednim takmičenjima sa drugim rasama širom sveta, uključujući Englesku, kontinentalnu Evropu, Kanadu i SAD, safolk redovno pobeđuje i obara rekorde u pogledu prirasta i kvaliteta mesa.
Safolk vuna	Kada je uparen sa Merino ili F1 generacijom ovcama, vuna ukrštenog Safolka je istovetna ili slična najboljim rasama za proizvodnju vunu. To se dobro poznata odlika u trgovini vunom kao i njena trajnosti. Odličan za predenje i domaću radiost.

Osobine Safolka

Zreli Safolk ovnovi teže, u rasponu, od 113-159 kg, ovca varira u težini od 81-113 kg.

Safolk je efikasan konvertor trave u kvalitetno meso finih vlakana. Efikasnost se ogleda u dužini i dimenziji tela. To je tip tela koje je robustno, zravo i dugovečno, sa efikasnom konverzijom hrane pod različitim uslovima, kao i jednostavnost nege i lakoće jagnjenja. Ovnovi bi trebali da budu mišićavi, dobro dimenzionisani i dobro proporcionalni. Ovce treba da budu ženstvene, većih dimenzija i nežnog izgleda. I ovnovi i ovce treba da budu i strukturno i reproduktivno dobri i estetski privlačni.

Rasa Safolk je za komercijalne farmere put ka profitu. Farmeri pedigriranih Safolk ovaca poseduju zavidnu popularnost zbog ove rase. Nijedna druga rasa ne proizvodi jagnjad tako doslednog kvaliteta. Safolk jagnjad rastu brže nego jagnjad bilo koje druge rase. Proizvođači jagnjetine namenski održavaju ovu osobinu kao bi tržištu mogli da ponude jagnjetinu i za uskrs i u proleće. Jaganjci mogu da pristignu za tržište i sa 10 nedelja odgojem na kvalitetnoj travi.

 

Dob pri jagnjenju	Broj ojagnjenih jaganjaca	Opseg
Prvo jagnjenje	1,58	1,3 - 1,8
Zrele ovce	1,7171	1,5 - 1,9

 

Broj jaganjaca	Prvo jagnjenje	Zrele ovce
jedno	5,2 kg	5,6 kg
blizanci	4,2 kg	4,7 kg
trojke	3,7 kg	4,0 kg

Prirast može znatno da varira, u zavisnosti od proizvodnog sistema, vreme jagnjenja, intenziteta ishrane i finiširanja. Ženska jagnjad dostižu 90-92% telesne mase muškog jagnjeta. Ukrštanjem Safolk jagnjadi lako je postići 40kg težine za 15-16 nedelja sa idealnih 3 mm debljine loja na leđima.

Dani	Težina/gledanje	Opseg
56 (8 nedelja)	32,6 kg	25 kg do 41,3 kg
147 (21 nedelja)	70,5 kg	47 kg do 88,1 kg
147 (leđni mišić)	35 mm	29 mm do 46,8 mm
147 (potkožna loj)	4,31 mm	1,5 mm do 8mm

  

Melez safolk otac sa majkom virtemberg: 28 dana - 22 kg

 

 

Prevod sa engleskog jezika: Zorica Milovanović, mart 2013. godine